Промена улога корејских бака

Корејско име за баку је халмони. Овај израз је транслитерисан, јер корејски језик користи другу алфабету са енглеског језика. Из тог разлога, понекад се пише другачије. Халмеони једна таква варијација. Халми је могућа скраћена форма коју могу користити млади унуци.

Корејци обично користе имена породица умјесто датих имена, а правила која регулишу наслове породице су прилично сложена.

Један старији брат, на пример, зове се другачије име од млађег брата. Ипак, имена старих и старих баба су прилично једноставна. Мајке мајке могу се назвати о-халмони да их разликује од очинске стране. 

Традиционална корејска култура

Када Западници разговарају о Кореји, обично се позивају на Јужну Кореју. Северна Кореја, позната и као Демократска Народна Република Кореја, затворена је за аутсајдера. Иако две Кореје деле историју и културу, тешко је направити претпоставке о свакодневном животу у Северној Кореји.

Утицај Конфуцијеа је још јачи у Кореји него у другим азијским земљама. Његова учења су вековима утицала на корејску културу. Пошто је Кореја постала модерно, индустријско друштво, грађани су установили да их стари начини не увек увек добро служе. Али промене долазе полако.

Родне улоге су стриктно дефинисане у конфуцијанском моделу.

Најстарији мушки је био неспорни глава домаћинства. Жене нису образоване и заиста су биле често изоловане од спољног света.  

Договорене су бракове и могло је бити врло трауматичан догађај за жену која је морала да напусти своју породицу и крене са родбином. Свекрва могла (и често) учинити живот јако тешко за нову невесту.

Од жена се очекивало да припремају храну, да буду послушни својим мужевима и да производе мушку дјецу. Жена која није имала сина могла се развести.

Модерна корејска породична култура

Када је други светски рат окончао ера јапанске контроле Кореје, лидери земље су тражили просперитет кроз индустријализацију. Овај нови правац захтијева промјене у породичном животу. Сина није могла остати у домаћинствима својих родитеља. Требали су да раде у новим фабрикама. Најстарији мушкарац више није могао да служи као добронамерни диктатор његове читаве продужене породице. Жене су почеле да имају више образовања и да улазе у радну снагу.

Међутим, и даље постоје утицаји на старе начине. Многи млади људи траже помоћ од својих родитеља када дође време да бира колеге. Жене које раде ван куће још увек раде на домаћем и бригу о деци. Ретки су код куће.

Ови догађаји довели су до другачије улоге за многе баке и деде – даваоце дјечије заштите.

Дједови и дједови као пружаоци дјечије заштите

Када се жене Кореје врате на посао након рођења дјетета, суочавају се с великим недостатком објеката за његу дјеце. Многе породице се окрећу дједовима и дједама како би пружиле бригу о дјеци. Према Ројтерсу, преко једне трећине корејских породица имале су децу у бризи о деду и дједу.

Овај аранжман се показао као финансијски подстицај за баке и деде, од којих се многи боре за састављање крајева. Једно истраживање показало је да се око 80% бака и дједова који пружи дјечију заштиту.

Деде и бабе, наравно, воле своје унуке, али такође сматрају пружање бриге о дјеци као финансијску трансакцију. Они могу бити строги за време одласка и пикпљања, слично традиционалним дневним центрима. Али и они су озбиљни да пруже најбољу бригу за своје унуке, често похађају часове за баке и деде да остану у току.